Овај манастир са црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице дугачак је 17 м. а широк 6 м. Зидови су дебљине 1 м.
Фасада храма је без украса. Ктитор манастира је био богати трговац Богдан уз дозволу угарског краља Матије Корвина.
Храм је изграђен 1478 год. а коначно завршен 1722г. Више пута је рушен и обнављан. Цркву је осликао 1737г. Христифор Жефаревић.
Бођанско сликарство представља новину у српском сликарству и назван је"прелазни период".
Иконостас је у дуборезу са 39 икона и израдили су га Василије Романовић и Јова Васиљевић а рађен је између 1745-1748 год.
Конак је завршен 1790 год. Након велике сеобе Срба, Бођани су једно време били седиште епископа.
Почетком 18 века у манастиру је радила богословска школа. У оквиру конака налази се мала капела са извором
на коме се по предању ктитор овог манастира Богдан који је имао болесне очи, умио и оздравио.
Из захвалности на том месту је подигао овај манастир који је првобитно био брвнара.
Комплекс манастира има велики и уређен парк. Манастир је мушки и активан.
Тврђава Бач
Десетак км пре манастира Бођани налази се, у месту Бач, средњевековна тврђава. Први трагови потичу из доба Јустинијана 535 год.
Неко време је био и Аварско утврђење. За време владавине Арпадовића био је краљевски град и седиште бискупије.1241 год
град су разорили Монголи. За време угарског краља Карла Роберта Анжујског на том истом месту
подигнута је данашња тврђава 1338-1342 год. Данас је то најстарија тврђава у Војводини подигнута на мањем острву насталом меандром
реке Мостонге која је пресушила. Тврђава и мање насеље око ње тог доба, спада у "водене градове".
Била је опасана са свих страна водом а у тврђаву се улазило преко покретног дрвеног моста.
Након Мохачке битке 1529 год. град и тврђаву освајају Турци. Из тог периода потичу записи у путописима Евлије Челебије.
Бач постаје део сегединског санџака. За време Ракоцијеве буне 1703-1711 год. Тврђава бива спаљена и напуштена
након чега више није обнављана. Данас се у тврђави изводе археолошка ископавања.
