Манастиркска црква посвећена је Светом Ваведењу. Утврђено је да манастир потиче из 14 века али нема података
о ктитору за кога се предпоставља да је био један од властелина тога доба. Најстарији писани помен потиче из 16.века
када је манастир био жив и активан. Када га је крајем 17 века посетио патријарх Арсеније био је пуст и у рушевинама.
Од тада па све до 19 века нема помена о манастиру. Прва велика обнова је урађена 1990 год.тако да се може
рећи да је манстир био више од 250 год у рушевинама. За настанак манастира везује се народна легенда о мученици
Јелици коју су браћа разапела коњима за репове. На месту где је пало њено тело саграђена је црква Заова.
Тамо где су испале њене очи, саграђена је црква Сестрољин. Тамо где је пала њена рука саграђен је манастир Рукумија,
а тамо где је пала њена доња вилица са брадом, саграђен је манастир Брадача. Народно предање каже да се читава
ова породична трагедија догодила у дому властелина Павла Радића, кнеза од Стига, а браћа Радићи, како је познато,
по освајању Браничева од стране кнеза Лазара били су његови вазали и управљали су Стигом.
Трагедија је описана и у песми"Бог ником дужан не остаје"из које је овај стих:
Два су бора напоредно расла, међу њима танковрха јела, то не била два бора зелена, ни међ њима танковрха јела,
већ то била два брата рођена, једно Павле,а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица.
Манастир је сазидан у стилу моравске школе и освећен је 1990.год када је почела његова обнова.
Данас је манастир активан, мушки и о њему брину монаси.
