Манастир Ђеринац, обновљен као мирска црква на старим темељима 1937. године, налази се на десној страни реке Бистрице,
око два километра узводно од истоименог села. Смештен је у брдовитом пределу, у веома уској долини из које се уздижу
местимично доста стрме стране брегова, па изгледа као да се макадамски пут пробија кроз омању клисуру. Црква је
смештена на малом заравњеном простору у брду, педесетак метара повише реке, а само пет метара далеко од окомите
стене што се подиже источно од олтара. Грађена је на темељима старе манастирске цркве. У њеној непосредној близини је
парохијски дом.Прво име - Равање у попису из 1467. године помиње се село Бистрица. Турци су порушили Ђеринац најкасније
крајем 17. века. Посебну пажњу верника привлачио је свети и лековити извор крај манастира.Свети извор је и данас доста посећен
и поштован. Налази се тридесетак метара ниже манастира. Највећи број манастира у ждрелској жупи саграђен је управо на
просторима где су вађене и прерађиване руде, што говори о густој насељености ове жупе у време српске средњевековне државе.
Турци ће доцније све те руднике и топионице запустити, па ће и ови крајеви добрим делом опустети. После обнављања манастир је
претворен у мирску цркву, која је парохијални храм Бистрице, Малог Лаола и Стамнице. Њен живопис је урадио Бистричанин Љубисав Гајић.
Црква је 1992. године постала метох манастира Витовнице решењем епископа браничевског, чиме је на одређени начин добила и статус манастира.