Идући на југ у залеђини клисуре затичемо манастир Горњак, на најлепшем месту клисуре, у пећини испод литице Језевца и Вукана.
Задужбина је Кнеза Лазара а подигнут је између 1379-1381. године. Био је спаљен у време ИИ св. рата када су изгореле све драгоцености:
Повеља кнеза Лазара, барјак цара Душана и многе књиге. Манастир поседује свеске из XИВ, XВИИ и XВИИИ века. Обновљен је 1847 године.
Занимљива је представа на јужном стубу, близу порте, на коме је Исус представљен као добар пастир коме је око врата човек а не јагње.
Из времена Стефана Лазаревића је пронађен печат од туча са натписом Никодим, митрополит смедеревски и браничевски,1667.
У средини печата је био лик Светог Николе, што би значило да је манастир посвећен овом свецу.
Сама клисура је добила име по ветру горњаку који ту стално дува. Текст и слике: Драган Стамница