Када се сиђе са ауто пута одмах после наплатне рампе постоји знак и скреће се лево и на првом семафору постоји путоказ
са ознаком Копорин десно а Покајница право.Солидним путем око 5 км долази се до следеће табле и скреће лево и иде се око 4 км
до нове табле која показује лево доле. Само 150 метара кроз шуму стиже се до улазних врата овог прелепог манастира.
Подигао га је у 15 веку Деспот Стефан Лазаревић у знак захвалности због тога што је остао жив у битци код Ангоре 1402 године
против Темерлана и повратка своје сестре Оливере.Црква је подигнута 1415 године. Грађена је у старом српском стилу.
Фреске су делимично очуване и то: Велики празници,Страдање Христово,Свети ратници и друге. Испод ктиторског портрета Деспота Стефана
који је очуван, 1976/77 пронађен је гроб са моштима Деспота Стефана Лазаревића за које се сматра да су ту биле сакривене.
Мошти се и даље налазе у храму. Ћивот у коме се налазе отвара се два пута годишње: 1 августа на дан смрти Деспота и 15 августа
на славу храма. Иконостас је новијег датума. Манастир је више пута рушен а задњи пут је обновљен 1880 године.
Велики звоник је подигнут 1976. Црква је покривена ћерамидом која је прављена од оригиналних узорака који су откривени приликом археолошких
истраживања. У склопу храма је и капела у великом манастирском конаку посвећена Родежеству Пресвете Богородице.
Цео манастириски комплекс ограђен је високим зидом. Недалеко од манастириских зидина налази се извор лековите воде, који је такође подигао
Деспот Стефан, на месту где му је од лова рањени коњ пао али се повратио након што је напојен изворском водом.
Манастир је добро одржаван.Женски је, активан је и о њему брину монахиње.
