Лазаревића, сина кнеза Лазара. Подигнут је између 1407 и 1418 год.Био је опасан високим зидом са 11 кула
који је штитио манастирски комплекс од свог оснивања па све до велике сеобе Срба.
Манасија је била стециште умних монаха где се неговала књижевност и преписивачка школа.
Одатле је настала и ресавска школа.Највећи домет је имала у доба Константина Филозофа, биографа
деспота Стефана. Основа цркве је 46 м што је за оно време био градитељски подухват.
Припада моравском силу иако је грађена од тесаног камена. У припрати је сачуван првобитни камени под
урађен од лепих камених плоча у црвеној, зеленој и жутој боји.Међутим највећи украс Манасије су њене
фреске. Сачувано их је око пола а радило их је више сликара. Спадају међу најлепше фреске из XВ века.
Издвајају се Свети ратници, пророци Гедеон, Авакум и Захарије као и два Архањђела. Издваја се и ктиторска
фреска Деспота Стефана како приноси модел храма Светој Тројици. Манастир је рушен више пута. Прва обнова
била је 1799 год.а нов иконостас урађен је 1822 год. Обнављан је више пута и изграђен је нов конак.
Сваке године у септембру се на великом пољу близу манастира, поред реке, одржава витешки турнир.
Манастир је женски, активан је,о њему брину монахиње.
