Mанастир Миљково са црквом Ваведења Пресвете Богородице

Налази се у атару села Гложане на десној обали Велике Мораве Свилајнац-Гложане. Раније се звао Буковица за који се
не зна ко га је подигао али први писани помен Буковице датира из 1374.год.када га је кнез Лазар даривао манастиру Раваници.
У тадасњем манастиру Буковица 1420.год.радила је манастирска преписивачка школа. Манастир су срушили и спалили Турци после
Кочине крајине и тек 1787.год манастир обнавља његов ктитот Миљко Томић по коме манастир добија своје друго име Миљково.
Миљко је и у манастирској порти сахрањен. Историјски манастир се везује за Кочину Крајину и за Први српски устанак.1803.год.у манастиру
се састају нахијске старешине и праве планове за устанак. У знак захвалнопсти Миљково добија од Вожда Карађорђа на поклон
црквено звоно на коме је писало:Ливено за владе врховног Вожда народа сербског Георгија Петровића.Године 1830. звоно је скинуто
и однето у Крагујевац где је прво зазвонило у слободној Србији. Однето је касније у манастир Раваницу а Миљково је касније
од Кнеза Милоша добило ново звоно.Манастир је у висе наврата обнављан. У манастиру се чува једна од 7 копија чудотворне иконе
Ахтирске Богородице и курска икона Мајке Божије познате по исцелитељству по молитвама.
Манастир је активан,женски и о њему брину монахиње. Текст И слике Ненад Глишић