Када се сиђе са ауто пута одмах после наплатне рампе постоји знак и скреће се лево и на првом семафору постоји путоказ са
ознаком Копорин десно а Покајница право до Старог Села. У центру постоји табла са скретањем десно до мотела и манастира.
Цркву је 1818 године уз новчану помоћ Милоша Обреновића и прекљињање Књегиње Љубице подигао кнез смедеревске нахије
Вујица Вуличевић у знак покајања због убиства свог кума Вожда Карађорђа.Прича се да је јула 1917 године приликом ношења
вождове главе са места убиства из Радовањског луга,његовог одела,сабље,ордена руског цара и вождових бисага са 4000 дуката,
Вујица сео да се одмори на пропланку где поче да га мучи савест те сагледа тежину злочина. Прибра се и покаја.Тако је и црква
добила име Покајница. Овај народни српски драгуљ направљен је од дрвета. Црква је кружне основе са тремом дограђеним 1880
када је и прекривена шиндром.Темељ је од ломљеног камена а зидови и прозори од тесаних храстових греда. Оригинални иконостас урадио је
Константин зограф 1818 године. Црква је могла под налетом Турака да се расклопи и пренесе на неко сигурније место. У порти манастира
се налази дрвена звонара и конак вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима. Звоник је сличан онима у
Такову и Орашцу али дуго није био у функцији јер турци нису дозвољавали да се чују звона. До 1952 Покајница је била парохијска црква
а следеће године је проглашена за мушки манастир да би 1992 заменила статус у женски манастир и о њој данас брину монахиње. Активан је.
