у периоду између 1375-1381 год. Као узор градње послужили су светогорски манастири а
Раваница је после тога била, такође, узор за градњу многих манастира. Припада моравском стилу.
Сама црква има 5 мањих и 1 централну куполу а фасада је рађена у декоративној пластици са више боја и резаног
камена, између којих је ређана опека да делује украсно. Веома су лепи украси на прозорима као и
розете и венци на фасадама. Цео комплекс је био опасан високим бедемима са седам кула од којих је
данас сачувано мало. Све очуване фреске настале су око 1385 год. Веома су лепе и чувени су портрети
Кнеза Лазара, Кнегиње Милице и њихове деце Стефана и Вука. Уз њих се лепотом издвајају и Свети ратници са
мачевима и штитовима и прелепим ратничким униформама. Фреске је радило више мајстора од којих је сачуван
потпис Константина. Између пада српске деспотовине 1459 год и обнове Пећке патријаршије манастир Раваница
је доживео опустелост, пљачке и разарање. Замишљен као гробница Кнеза Лазара дуго је била без мошти свога
ктитора које су без главе, која је у Цариграду, у збеговима од Турака чуване и ношене свуда по
тадашњој Србији, да би се коначно из Манастира Врдник и Патријаршије у Београду 1989 год на 600 год. од
Косовске битке биле враћене у манастир Раваницу где се и данас налазе. Легенда каже да ће се Срби
сложити и ратови престати када се глава српског Кнеза Лазара споји са његовим телом. Манастир је више пута
обнављан. У модерном добу обнова и конзервација започети су 1956 год. и практицно трају до данас.
Манастир је под заштитом државе. За разлику од других манастира фреске у
Раваници су рађене на влажном малтеру такозваном фреско техником. То је разлог што су на многим
фрескама данас боје избледеле. Манастир је Женски, активан је и о њему брину монахиње. Слике: М.Декић
