Mанастир Решковица се налази код места Ждрело, само пар километара даље, по валовитом и шумовитом терену,
долази се у малу котлину, окружену брдима. На месту изабраном по захтевима оног времена за српски православни манастир, са речицом
Орешковицом што извире недалеко одатле. Према народном предању, а и неким историјским потврдама, саградио га је кнез Лазар.
Манастир је био посвећен светој Тројици, па се у старим записима помиње као светотројички или троицки. Лековит извор крај манастира по
предању је сазидао кнез Лазар. Тај извор се налазио на седамдесетак метара северно од старе манастирске цркве. Од саме цркве
остало је веома мало, заправо делови зида не виши од једног метра. Види се да је била доста малих димензија, због чега неки сумњају
да је то била царска задужбина, иако је познато да Лазареве цркве нису биле грандиозне грађевине, већ мале и скромне богомоље,
што одликује и њега као човека и тешко време у којем је живео. После тешких времена у којима је манастир био од 1467. године,
када је привремено напуштан до 1528. године, црква је обновљена, највероватније на старим темељима. Манастир је био значајан
духовни центар у време када је из духовности извирала укупна наша култура. У њему су, од краја 16. па до краја 17. века,
преписиване свете књиге. Захваљујући свом географском положају, манастир се одликовао тешком приступачношћу. За доба када
силнике нису могли зауставити ни најјачи одбрамбени зидови, ова чињеница је била велика предност. У Орешковици је преписано
много књига,али је до данашњих дана сачуван мали број. Остале су нестале у турским паљевинама и пљачкама или у бегу од
турског зулума. Манастир су Турци 1688. године опљачкали, спалили и срушили. Обнављање манастира започето је 1991. године.
Ово није уобичајено обнављање на темељима пострадалог манастира – овде су темељи средњевековног манастира Решковице
остављени по страни, а граде се три цркве: Сабору Светих Апостола, Светој Катарини Синајској, и Светој Тројици.