На неких 20 км налази се табла и скрене се десно солидним али узаним асфалтним путем.
Манастир је на самом изласку из шуме око 1 км од главног пута. Постојање манастира Заова са црквом посвећеном
архистратизима Михајлу и Гаврилу по легенди настао је у доба Кнеза Лазара а подигнут је на гробу Јелице, сестре српских властелина
Павла и Радула.Легенда каже да жена Павлова никако није могла да прихвати своју заову Јелицу и у силној љубомори убила је своје дете
за шта је оптужила Јелицу. Браћа су поверовала у причу и казнили су своју сестру тако што су је растргли коњима.
Сазнавши касније истину и покајавши се на сестрином гробу подигли су цркву а касније и манастир Заову.
Ова легенда је забележена у народној песми: Бог ником дузан не остаје.
Црква Заова је зидана у моравском стилу без кубета и са крстом у основи.Поред цркве налази се звоник.
Манастир се први пут помиње у турским записима из 1467 године. Више пута русена обновљена је за време Милоса Обреновица.
Живопис и фреске урадио је Живко Павловић, 1849 год, за време владавине Александра Карађорђевића, као самоуки сликар у оно време
веома тражен и цењен а чији је далеки потомак и сликарка Милена Павловић-Барили. Фреске су очуване у целости .
У самој цркви се налази Јеличин гроб који је зазидан а изнад њега се налази фреска која представља њено растрзање са четири бела коња.
Поред манастира су два извора лековите воде. Један је близу а други је у шуми изнад.Манастир је активан.
