по предању се верује да га је подигао деспот Стефан Лазаревић 1427год. Црква је грађена у моравском стилу. У њему су боравили учени људи који су
помагали просветитељском раду, чији су центри били у Манасији и Раваници. У исто време био је и стециште монаха који су бежали испред Турака из јужних крајева
и склањали се у овај и оближње манастире. Доласком Турака и у ове крајеве, манастир је до темеља спаљен, али народ је и даље ово место, назвавши га црквине,
поштовао као светилиште. Није познато када је манастир тачно порушен. Највероватнија претпоставка је да се то догодило непосредно после велике сеобе
Срба 1690. године. За овај манастир везује се легенда о петорици браће,Тути, Јакову, Миљку,Томи И Златку, који су подигли пет манастира у монашкој
оази Доње Ресаве, која живи и данас откривајући нове детаље из живота овог краја. Манастир Златенац је више пута дизан од темеља (или обнављан):
први пут 1923/1924; други пут 1952/1953; трећи пут 1966.год. и четврти пут 1983/1984. У имању манастира Златенац, налази се и прелепа, активна
воденица на Великој Морави. Данас је манастир активан,женски и о њему брину монахиње.Текст и слике Ненад Глишић
