На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном
предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића. Између ова два
села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу познатије у
народу као Милошев град. До манастира води земљани пут преко имровизованог моста који ван летње сезоне поплави река.
Док се свуда у свету овакве локације сређују и постају туристичке атракције до Милошевог града у Србији је готово немогуће
доћи јер је пут зарастао у шибље.Подаци о овом светом месту и тврђави могу се наћи на мало места. По предању на брду преко
пута манастира, на десној обали реке Пепељуше, а изнад ушћа потока Манастирака (чије име носи истоимена црквица брвнара), налази
се тзв. Обла чука у народу позната као Милошев град тј. место где је по предању Милош (К)Обилић основао тврђаву. Говори се
такође и о Милошевој мајци Гроздани да је она била принцеза, сестра, или ћерка цара Душана. Милош је на овом месту сазидао град
Градиште, а испод њега цркву посвећену светом Роману. Изнад самог манастира налази се место познатије као Кобиљак где је
Милош рођен, и да због тога носи презиме Кобилић. Скретање за Манастирак налази се на самом излазу из села Мрмош где је постављен
и знак.Одмах скрећете на пут од туцаника, а убрзо наилазите на поток и мостић после чега почиње земљани пут до манастира који је
удаљен пар стотина метара од потока. Манастир је окружен густом шумом и природом, и налази се на извишењу изнад потока.
Мали конак, спомен биста Милошу Обилићу, звоник, дрвена црква сазидана на делу олтара некадашње велелепне цркве коју је витез
саградио и чији се темељи и данас назиру. Ту је и пластеник и још по који помоћни објекат као и игралиште за децу. Манастир је задужбина
Милоша Обилића, а у њему је сахрањена његова мајка Гроздана. Његов отац звао се Злега, а и данас постоји село које је по
њему добило име. Милошев брат се звао Мрмош и село Мрмош је по њему добило име. Веома тешко је доћи до Милошевог града,
а када човек стигне до тог места мало шта се може видети, јер је све зарасло у траву и шибље. Према неким истраживањима која су
давно обављена објекти на том месту постоје још од Римљана, али су у средњем веку обнављани и дограђивани. Легенда каже
да је постојао тунел од тврђаве до манастира и да је Милошева мајка туда долазила у манастир да се моли. Постоји тамо једно место
величине собе у коме се ни снег ни лед не задржава. Чак и усред зиме тамо расте зелена трава. Људи мисле да испод постоје тунели
из којих на том месту избија топлота из земље и да се зато снег само ту топи. Манастир је обновљен деведесетих година, на месту
где је направљена дрвена црква пронађена је надгробна плоча за коју се верује да је била на гробу Милошеве мајке.Сама локација
гроба међутим није са сигурношћу утврђена.Приликом једног расчишћавања терена откривен је и скелет на чијој руци је био прстен
са симболом рибе.Старост овог прстена још није истражена.Занимљиво је да су током разчишћавања и крчења нашли на велики број
корења дрвећа које је расло у облику крста. Манастирска слава, празник Св. Роман се прославља 29. августа.