Манастир Мрзеница се налази и истоименом селу, на територији општине Ћићевац. Првобитна црква на овом месту изграђена је у 14. веку,
пре Косовског боја. Предање за ктитора сматра кнеза Лазара или неку високу личност са његовог двора. Манастир су настањивали
углавном калуђери са Свете Горе. Тај првобитни храм био је посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Данашња црква
изграђена је 1932. године. Нова црква подигнута је заслугом монахиње Теофилије и верног народа. Данашња црква није живописана.
Иконе, постављене у два реда на иконостасу, сликане су неокласицистичком стилу. На царским дверима постоји запис Н.Ј.1932.
У олтару храма чувају се два стара четворојеванђеља, окована и позлаћена. Једно од њих тешко је преко 20 кг. Не постоје сачувани
вредни предмети који би се везивали за некадашњу цркву. Крај манастира се налази капела Св. Петра и Павла у којој извире вода у народу
веома цењена по својој исцелитељској моћи. Милош Обилић је најпре био миљеник на двору кнеза Лазара, али је пред Косовску битку
био осумњичен за издају и омрзнут. У жељи да га искуша, кнез Лазар му је наложио да пође у Влашку и од племића сакупи што више злата
за набавку оружја, што се сматрало немогућим подуватом. Милош је ипак пошао на пут. Али је и био довољно мудар да постигне да га
влашки племићи заволе и дају му и више него што је тражио. У повратку ка царском Крушевцу, Милош је стигао у предео данашње Мрзенице
и одлучио да се ту одмори, а гласнике је послао кнезу Лазару, да му овај изађе у сусрет. Српски кнез се веома обрадовао и када су се срели,
раширио је руке и радосно узвикнуо: „Где си мој мрзане?”. Тако је, наводно, и место добило данашње име. У близини Мрзенице,
на планини Мојсиње постоји више запустелих храмова из разних периода.