Манастир се налази недалеко од Прибоја, на подручју старе српске средњовековне жупе Дабар. Уз манастирски храм је дозидана
мања црква Успења, а у склопу манастира је некада постојала још једна црква посвећена светом Николи, од које су
данас остали само темељи. Не зна се када је подигнут, али је постојао већ у 12. веку, када се његов игуман помиње у „Студеничком типику“
као један од оних који учествују у избору студеничког игумана. Од 1220. године манастир постаје седиште Дабарске епархије,
због чега добија назив свети Никола Дабарски, а касније постаје седиште Дабробосанске митрополије
Садашњу манастирску цркву посвећену светом Николи, подигао је краљ Стефан Дечански (1322 — 1331) 1329. године. Током османлијских
освајања манастир и црква су пострадали, тако да је око 1570. године манастирска црква значајно обновљена. Манастир је био више од 20 година
у рушевинама, док Срби нису измолили од султана Абдул Хамид Хана ферман за обнову манастира. Дозвола је стигла јануара 1899. године,
па је код манастирског храма одржано молепствије у знак захвалности, којем су присуствовалу турски званичници. Последњи пут је обновљен до 1905. године,
а 1974. године, у њему је откривена богата ризница која спада у ред најочуванијих и најкомплетнијих средњовековних ризница на Балканском полуострву.
Манастирска црква има основу у облику уписаног крста са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим
отвореним тремом на западу. Конструктивни склоп храма чине две куполе над средишњим простором наоса и припрате.
Живопис у цркви има два слоја: првобитни, из прве половине 14. века, који представља део српског сликарства насталог напуштањем класицизма
ренесансе Палеолога каснији, са краја 16. века, који је дело непознатих сликара пећке сликарске радионице који и стилски и иконографски понављају
старији живопис. Остаци првобитног се могу видети у наосу и олтару са каснијим, док фреске у припрати припадају каснијем живопису.