Манастир Дубница припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у селу Божетићи на обронцима планине
Јавор, само неколико километара од сјеничког језера.Народни историчар и приповедач је објашњавао постојање усамљеног,
тајанственог манастира са бриљантно клесаним порталима, розетама, прозорима и олтарским нишама, који су морали имати дуго
трајање и краљевско порекло. Најновији траг упућује на прве деценије 15. века, прецизније на епоху обласних господара, када
је манастир Дубница обновљен на темељима неке старије грађевине. На једином и већ испраном остатку фреске, на довратнику
портала наоса, три од четири словна броја шкрто сведоче да је Манастир Дубница грађен и живописан 1422. године. После више од два века,
манастир Дубница је доживео свој највећи успон. Било је то у времену када се на трону рашких митрополита, и касније пећког патријарха,
налазио Гаврило Рајић-Рашковић, један од најзнаменитијих представника познате лозе, кнежева Рашковића. Можда најлепше предање
које се сачувало у народу овога краја, и данас живо, даје за право онима који тајанствену Дубницу доводе у везу са прастарим
задужбинама Немањића. Арсеније Црнојевић је, тумаче приповедачи и хроничари, последњу зиму пред Велику Сеобу провео у Дубници
безбедан и сигуран до пролећа 1690. године, када је са народом и свештенством прешао Саву и Дунав. Са њима се селио и велики број
житеља Старог Влаха и Полимља, на челу са кнежевима Рашковићима. Турци су зато манастир спалили до темеља. Дубница сада живи неки
нови живот на старовлашкој висоравни. Осим орлова, који је са крицима надлећу и чувају, свраћају и туристи, као и путници намерници и са радошћу
упознају ову тајанствену духовну светињу. Обнова манастира Дубница је завршена 2007. године, на дан Свете Марије Магдалене.