На простору Велике Жупе обновљена су, највероватније у 15. или 16. веку два манастира: Житин и Пустиња.
Манастир, у народу познат као Пустиња, налази се у клисури Карошевске или Пустињске реке. Поменут је у турском
попису Пријепољског кадилука 1572. године као манастир Симеона столпника. У црквеним књигама из прве половине 20. века
великожупски парохијани воде се при храму Св. Петра у Пустињи што значи, да до изградње цркве у Великој Жупи, овај манастир
има улогу парохијске цркве.Из турског периода мало је материјалних остатака. Ово из разлога што је процес исламизације у првим
вековима окупације мање захватао сеоске средина, поготово оне удаљене од фреквентних путева. Исламизирано становништво
као и прави Турци – војнички и управљачки слој, живели су по касабама у шта су се, постепено, претварале раније караванске станице
и трговачка и занатска насеља. Овај крај био у срцу жупе Црна Стена која се помиње код изградње манастира Милешеве.
Падом Милешевца 1465. године Турци учвршћују власт у овим крајевима.