Манастир у Габровцу подигнут је почетком 19 века на темељима манастира Пресвете Богородице из 13И века. Сматра се да је
манастир подигао неко од властеле са двора Немањића, у којем је цар Душан причестио своју војску 1330. године, непосредно
пре битке код Велбужда. Манастир је запустео у време Велике сеобе Срба, а обновљен је почетком 19. века. Ктитор манастира
био је угледни нишки трговац кир Коста Тодоровић, да би био разорен у време нишке буне 1841. године. Пред ослобођење Ниша од
турске владавине, од 1874. до 1877. године, манастир је био место окупљања нишкх устаника које су предводили Никола Коле Рашић
и прота Петар Икономовић. Црква је обновљена 1873. године, када је дограђен дрвени трем, а црква живописана. Поред манастира
се налази чесма коју је 1737. године подигао непознати занатлија из Ниша. Нови конак саграђен је 1874. године. Крај манастира
је сахрањена већина српских војника који су пали у децембру 1877. године пред Нишем,у борбама против Турака.