Недалеко од села Островица, на улазу у Сићевачку клисуру налази се овај манастир са црквом. О првобитном манастиру који се
налазио на овом месту није остало сачувано много података. Археолошка истраживања на овом простору открила су кованице са
ликом цара Уроша Нејаког, што сведочи да је манастир тада био активан. Највероватније су на темељима тог манастира, монаси
са Свете Горе подигли нови, који је разорен од Турака. Предање казује да су Турци манастир порушили и у његовом дворишту
закопали дванаест девојака. Њихова тела су пронађена приликом изградње нове цркве. Данашњи манастир је обновљен 1896.
године на темељима старог храма. Подигли су га војници инжињерске јединице српске војске које су припремале терен за прокопавање
железичког тунела и пролаза кроз Сићевачку клисуру. Поред Цркве налази се гробље, на коме је сахрањено неколико војника инжињераца
који су страдали за време пробијања пута. Црква није живописана. Иконостас је постављен одмах по завршетку храма, дело уметника
Милутина Марковића из Ниша. Поред храма налази се звоник са три звона, подигнут 1898. године. У новије време изнад храма подигнут је конак.