Манастир Рударе се налази у истоименом селу Рударе, недалеко од Лесковца. Црква манастира, смештена је на огранку планине
Кукавице, на Рударској коси која се испред самог града утапа у широку Лесковачку котлину. Подигнута је на темељима
ранохришћанске базилике из 5. века, када је подизан и чувени Царичин град – Јустинијана Прима. Ова базилика вероватно је порушена
најездама Словена у 6. и 7. веку, а прву обнову је доживела за време Немањића. У средњем веку се овде налазио манастир, који
је био духовни центар Лесковца и околине за време Турака. Храм је делимично страдао 1814. године, али је убрзо обновљен, када
су постављене данашње камене плоче на поду. Данашњи изглед цркве је последица велике обнове из 1799. године, о којој сведочи
натпис уклесан над улазом. Једнобродне је основе, са припратом на западној, полукружном апсидом на источној страни и полуобличастим
сводом. Мирних и малтерисаних фасада, црква је зидни украс у ентеријеру добила на размеђу 18. и 19. века. Испитивачким радовима установљено
је да испод ових зидних слика у олтару постоје остаци старијег фреско-слоја који потиче из немањићког периода, али је трајно уништен и није га
могуће видети. Дотрајали иконостас реновиран је током 20. века и оштећене иконе су замењене новим. Конак манастира подигнут је о
ко 1815. године од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата, импозантних димензија, складним компоновањем
елемената представља репрезентативно дело балканског стила градње и један је од најлепших у овом делу Србије. Основа конака је
у облику слова „Т”, приземље се састоји из хола и дрвених степеница које воде на спрат. На спрату се такође налази велики хол и из њега се
излази на доксат који је смештен тачно изнад улаза у конак. Доксат је од нивоа спрата уздигнут два спрата и чини екстеријер конака нарочито
интересантним. Сачуван је и велики димњак, као и дрвени капци на спрату, који су састављени из два дела, од којих се један спушта, а други води навише.