Ђурђеви ступови су манастир који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.
Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године), а
црква је осликана око 1175. године. Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим Ступовима из 1170/1171. године је један од ретких споменика тога
доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима наше писмености. Манастир је уврштен у Светску културну баштину и под заштитом
је УНЕСКО-а. Манастир постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и обнавља се. Данас је манастир великим делом обновљен.
У манастиру живе 4 монаха и 2 искушеника. О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира
подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и
цркви и манастиру – Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања
Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана. Ступ – представља пространији комад обрадивог земљишта
у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,
обрађиван бесплатним радом зависног становништва. По писању биографа Стефана Немање, његовог сина Стефана Првовенчаног, манастир је настао
тако што се Немања, док је био затворен у једној пећини, заветовао да ће изградити манастир посвећен Светом Ђорђу. Црква Светог Ђорђа има
важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом Рашка школа, као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури
средњовековне Србије. Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају
карактеристичне куле – ступови, бочни вестибили, елипсаста купола, неправилан облик олтарског простора као и специфично решење централног куполног
простора цркве. Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти Лука и Марко,
између њих Света Керамида, а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим
празницима и сценама Христових страдања: Сретење, Крштење, Духови, Васкрсење Лазара, Цвети, Преображење, Издајство Јудино,
Успење Пресвете Богородице, Распеће и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја светитеља. На потрбушју лука пролаза
из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили Свети Пров, Тарах и Андроник а испод њих свети Петар и Павле. Манастирски конак је изграђен
2002. године. Изградња конака је представљала кључни тренутак за обнову манастира. Нови конак је омогућио да се манастир обнови и у литургијском
смислу и да се након више од три века у њему опет нађу монаси. Потпуна обнова манастира почела је на пролеће 2001. године
Обнављање кула није урађено јер не постоје поуздани подаци о њиховој ранијој висини и начину завршетка