Манастир се први пут спомиње у даровници српског кнеза Лазара 1381. године. Рана историја овог манастира није нажалост позната.
Оно што се зна јесте да је на месту старе средњовековне цркве између 1865. и 1869. године саграђена нова црква посвећена
Св. Архангелу Гаврилу. Изградњу цркве помогао је извесни кнез Михаило који је за ту прилику приложио 100 дуката. У манастиру је
убрзо отворена и једна од првих месних школа. Иначе пред манастиром се налази извор воде, познат у народу по својим лековитим
својствима. У послератном периоду у манастиру је било смештено сиротиште. Манастир је након тога запустео и тек ових година је у
њему поново обновљен монашки живот. Захваљујући труду околног народа реконструисан је стари конак. Манастир се
налази у источном делу Косова насељеном претежно Србима тако да је без икаквих оштећења преживео рат 1998-1999.
Данас у манастиру живе двојица јеромонаха и један искушеник. Манастир је центар духовног и мисионарског рада у овом крају.