Манастир Кончул у народу познат као Никољача, понекад и као Казиновићи се налази у селу Гњилица,
на три километра од данашње Рашке. Име манастира Кончул потиче из прасловенског језика од речи кончина, што значи крај,
завршетак. Први пут се спомиње у Студеничком типику са почетка 13. века, а обновио га је Стефан Немања 1166, тако да
вероватно потиче из преднемањићког доба, као и оближња Стара Павлица. У њему се замонашио будући архиепископ и
писац Данило ИИ (1324—1337), а током владавине краља Милутина (1282—1321) манастир је постао седиште новоосноване
Кончулске епископије. Свој највећи успон доживљава у 14. век и 15. веку, док за владавине Ђурђа Бранковића (1427—1456)
у склопу манастира столује владика. Сматра се да је целокупан манастирски комплекс уништен након Великог бечког рата
1689. године и Велике сеобе Срба. На остацима старе цркве, подигнута је 1861. године нова црква која се махом држала основа
првобитне цркве, изузев мале капеле на северном делу и параклиса. Данас је то парохијска црква засеока Кончул, смештена левој
обали Ибра. Народно предање говори да се првобитно налазила у самом селу Казиновићима (у којем има остатака темеља цркве).
Током једног пљачкашког напада р, Бог је услишио молитве монаха, пренео манастир на другу обалу набујалог Ибра и спасио га.