Црква Светог Јована Крститеља у Великој Хочи се налази на узвишењу код источног улаза у место. Подигнута је вероватно у 14. веку,
што потврђују фрагменти фресака из тог времена. Црква је необичног архитектонског решења, изведена у облику тетраконхоса, са
квадратном припратом. Бочне апсиде су ниже од оних на истоку и западу. Наос и припрата пресведени су полуобличастим сводом.
Апсиде су споља полигоналне, а изнутра полукружне. Осамдесетих година 16. века црква је поново живописана. У олтарском простору
су представе Богородице, Служба архијереја, Причешће апостола, Благовести, у првој зони наоса живописани су стојеће фигуре светитеља,
а у уском појасу изнад њих нижу се светитељске допојасне представе. Циклуси Великих празника, Христовог страдања и Богородичиног
акатиста распоређени су у вишим зонама храма. Иконографски програм живописа у припрати, са занимљивим избором сцена, истиче поруку
молитвеног обраћања Христу. На источном зиду припрате, у композицији Деизиса, Богородица и св. Јован Крситељ приносе Христу молитве
да буде благ судија на Страшном суду, који је насликан на западном зиду. Потрет светог патрона насликан је у ниши изнад улаза у наос,
а сцене из његовог живота илустроване су у вишим зонама припрате. Живопис је конзервиран 1975. године. Некадашња црква, данас манастир,
у месном изговору познат као манастир Светог Јована Главосека, регистрован је као културно добро од изузетног значаја из 14. века.
Манастир Светог Јована у Великој Хочи се налази на пространом и равном темену брега који доминира околином, на североистоцном крају
села Велика Хоча. На северном ободу брега је јак извор Врело, од кога настаје Хотачка Река, чија вода се сматра лековитом, а на чијем
току је некада било више воденица. Црква има четворолисну основу и представља једини очувани примерак такве градње на Косову и Метохији.
У главном броду, источна и западна конха су нешто више и полукружне изнутра, а северна и јужна страна су ниже и плиће. Главни брод
и припрата манастира Светог Јована имају полуобличасти свод. Зидови манастира Светог Јована су грађени од тесаног камена и сиге, са
дебелим малтерским спојницама. Црква није никада имала кубе. Улазна врата су на западној страни, а на цркви се налази и пет прозора.
У северозападном делу порте је саграђен звоник складних пропорција од обрађеног камена и опеке. Црква је осликана у осмој
деценији 16. века, а конзерваторским радовима је откривен старији слој фресака насталих у 14. веку. Велики део фресака је премалтерисан или
прекрећен, тако да је сачувано око 70 квадратних метара фресака, које и данас својом свежином боја документују квалитет рада
непознатог мајстора. На западном зиду храма је лик Свето Симеона Мироточивог, а до њега је представљен Свети Сава. Иконостас
дело сликара Лонгина је постављен истовремено са осликавањем храма, што документује место на коме се налази, садржи старе
велике иконе : Христа Сведржитеља и Богородие Одигитрије /свеводитељке/ између којих централни положај има Исус Христ на престолу.