Манастир је подигнут у првој половини 14 века, 1316. године. Удаљен је 17 км од Лепосавића и 8 км од Лешка, на североисточним
падинама Рогозне, на надморској висини од 570 метара. Као манастир Свети Врачи помиње се први пут у сопоћанском поменику
крајем 14 века. Манастир је већ после Косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је овновљена у другој половини 16 века,
али је у наредним столећима делила субину народа овог краја. Била је рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860. године,
а 1863. године је при цркви формирана прва српска световна школа са кихињом у овим крајевима, док је настарија школа била манастирска,
формирана у току Првог српског устанка, 1808. године. Последњи пут црква и школа су пљачкане и паљене 1912. године, за време
Првог балканског рата. Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860. године, о чему сведочи и запис
у плиткој ленути изнад јужног портала. Црква је једнобродна грађевина, триконхалне основе са кубетом, споља и изнутра полукружном
апсидом, наосом и припратом. Изведена је у комбинацији сиге, облутака и неправилно распоређеног камена. Унутрашњи простор није
живописан, са изузетком представе Христа Пантократора у своду припрате. Иконостас је осликала група мајстора из Крушева и Битоља, 1899.
године. Последњих деценија црква у Манастирски комплекс састоји се од цркве, звоника и парохијског дома. Црква је зидана ћелијасто,
од тесаних камених блокова и опеке. У црквеној порти налази се и звоник који је дрвене конструкције и парохијски дом. Са свих страна цркве
је некада била окружена бедемом, од кога се данас виде само остаци. Унутрашњост цркве била је фрескописана. Од некадашње
фрескодекорације сачувани су само остаци, углавном представе стојећих фигура светитеља. У цркви се налази и осликан дрвени иконостас.