Први писани подаци су из турских извора 1566 год.Манастир је очигледно био пљачкан и опустошен
јер 1697 год. Патријарх Арсеније III Чарнојевић даје дозволу монасима манастира Раче на Дрини
да се населе и обнове манастир. Отада потиче чувено патријархово "Отворено писмо"које је он у
Табану дао рачанским монасима.После те обнове поново је страдао у Аустријско-Турским ратовима
да би данашњи изглед добио 1731 год. а изградио га је ктитор Миливоје Милаковић из Футога.
Зидан је каменом и опеком. Конаци који су тространи завршени су 1741 год. када је изграђен и звоник
на три спрата. Интересантан је улазни портал изнад кога су са леве стране извајан Лав а са десне Орао.
Иконостас је веома висок и веома узан уклопљен у архитектуру високе и узане манастирске цркве.
Иконостас има 62 иконе. Два од четири висока стуба који придржавају кубе,заклањају иконостас тако да се не
може сагледати у целости. Иконе су радили у различитим периодима Јанко Халкозовић,Димитрије Бачевић,
Теодор Крачун и Георгије Зограф. Сама црква је живописана од стране Јанка Халкозовића.
Манастирска библиотека је имала око 780 старих књига и 63 Србуље. Рукописаних је било 41.
То је све у ИИ светском рату опљачкано да би касније било враћено и налази се музеју СПЦ у Београду.
Манастир има леп парк у коме се налази мала капела посвећена Светом Ђорђу из 1905 год.
Ту се налази мали изрезбарени иконостас са седам икона.У цркви јкод врата десно налази се гроб
Светог Владике Варнаве недавно проглашеног за свеца. Манастир је активан и о њему брину монахиње.
До манастира се долази из центра Беочина, десно и до манастира који се налази на левој страни пута.
Захваљујем се Нини која ми је послала слике.