Постоји путоказ и у центру села Јазак скрене се десно и иде право до манастира. Пре садашњег постојао је Стари Јазак
који је био посвећен Ваведењу. Ктитор Старог Јазка био је Деспот Јован Бранковић у 15 веку.Стара црква је била осликана.
Године 1705 у Стари Јазак донете су мошти Цара Уроша нејаког последњег из лозе Немањића из манастира Судикове код Неродимља на Лиму.
Мошти су више пута сељене и увек враћане у Јазак. Када је иначе мала црква манастира Стари Јазак постала претесна од посетилаца и поклоника
моштима Цара Уроша, на месту Градац 1736 год недалеко од Старог Јазка почела је градња данашњег Новог Јазка. Стари Јазак је временом
срушен. Данас су тамо само остаци. Манастирски комплекс се састоји од цркве са звоником, конацима који са три стране окружују цркву, док је
са четврте стране зид и засвођени улаз у манастирску порту. У средини порте је манастирска црква са троспратним звоником. Црква је зидана црвеном
циглом и белим каменом. Фасада је декорисана турским декоративним елементима. Нови Јазак посвећен је Светој Тројици.
Унутрашњост цркве је живописана 1761 год. а украшава је иконостас који је радио Димитрије Бачевић 1769 год.са својим ученицима
Теодором Крачуном и Димитријем Поповићем. Иконостас има 58 икона. На врху се налази позлачен крст. Два манастирска стуба
која придржавају кубе заклањају иконостас тако да се не може сагледати у целости. Под цркве је покривен мермерним плочама.
Испред тих стубова налазе се две иконе.Трон Богородице а на другом десном стубу трон Цара Уроша. Испред тог стуба и фреске
налази се кивот са моштима цара Уроша који је умро 1347 год. Највећи и најдетаљнији радови на манстирском комплексу урађени су
у периоду од 1926-1930 год. Манастир је активан и о њему брину монахиње.
