На обронцима Фрушке Горе код места Ириг у питомој околини налази се овај древни манастир окружен парком
и стаблима кестенова. До манастира се може доћи на више начина. Старим путем Београд - Нови Сад до
скретања за Марадик и у центру скренути мало десно на доле и пут (око 5км) води до места Крушедол.
Одатле пратите ознаке до манастира. Можете доћи и преко Иришког венца где постоје врло уочљиви путокази
до манастира. Манастирску цркву посвећену Благовестима Богородице подигао је у 16.веку у периоду од
1509-1512 Ђорђе Бранковић (владика Максим) син Деспота Стефана Слепог и мајке Ангелине Бранковић уз
помоћ влашког војводе Басарабе. Манастир је једно време био седиште сремске епархије. Прво веће
страдање манастира збило се 1690.год. када су се сви монаси са Патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем
повукли у Сент Андреју. Друго много теже било је 1716 год. када су Турци спалили манастир заједно са
моштима Бранковића. Манастир је обновљен до 1756 год. Храм има основу тролиста детелине са полукружним
апсидама у стилу средновековне моравске школе.Занимљив је звоник који није повезан са црквом и подигнут
је 1726 год.Изнад врата цркве на спољном зиду је велика фреско композиција Страшног Суда којом је
исприповедана прича о крају и судбини света. Једна од драгоцености манастира је и његов иконостас.Састоји се из 36 икона.
Нису рађене истовремено већ потичу из различитих периода и стилова. Испод иконостаса се налази кивот у коме су смештени
остаци моштију светих Бранковића (Максима,Стефана,Јована и Ангелине). Излажу се само у време великих празника.
У конаку манастира је и капела Св. Максима из 1722 год. као и збирка икона, слика,старих рукописа, књига, намештаја
и украсних предмета. Манастирски конаци опкољују цркву са све четири стране. Данас манастир привлачи пажњу и као маузолеј.
Ту су сахрањени поред Бранковића и Патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић у прагу цркве а поред улазних врата налази
се надгробна плоча узидана у зид. Затим ту су и Митрополит Исаија Ђаковић, Патријарх Арсеније ИВ Јовановић Шакабента
(у мермерном саркофагу у припрати са десне стране),Гроф Ђорђе Бранковић( у поду припрете са леве стране),
Војвода Стефан Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић( у поду на средини припрате) као и краљ Милан Обреновић
(у књегињиној гробници). Лево од врата на зиду је надгробна плоћа краља Милана. За време ИИ Светског рата
манастир је опљачкан али су драгоцености враћене и налазе се у музеју СПЦ у Београду.
Манастир Крушедол је активан, женски и о њему брину монахиње.