На југозападу Фрушке Горе код Лежимира, поред Шишатовца налази се овај манастир који спада међу
најстарије на Фрушкој Гори. Подигла га је Јелена Штиљановић, удовица српског деспота Стевана Штиљановића
која је ту провела своје последње дане. Први писани помен је из 1561 год.
Током 17 века Синан бег митровачки хтео је да га сруши не би ли од цигле и камена сазидао двор у Митровици.
Заузимањем митрополита Пајсија и плаћањем годишњег данка Петковица је сачувана.
Обновљена је на иницијативу Арсенија Чарнојевића.Била је филијала и метох манастира Шишатовац.
Између ова два манастира увек је постојало ривалство и борба за самосталношћу.
Црква је зидана од камена. Основа цркве је у облику крста. Мањих је димензија.
Осмострана купола је на стубовима. У прочељу припрате је барокни звоник. Фасада је украшена.
Обнављана је више пута. Фреске су прилично уништене и оно што је остало данас је конзервирано.
Живопис је рађен у духу старе српске уметности. Иконостас је рађен 1735 год. али је од њега
остао само велики крст и две иконе и налазе се у музеју у Сремској Митровици.
Обнова цркве урађена је 1950/52 год. па 1981 год. и трају још.
Порта са црквом и конаком и пратећим објектима лепо је уређена.
Поред манастира је манастирски рибњак. Велика црквена светиња су мошти Свете Петке, њена рука,
која се налази у плавом кивоту поред левог стуба. Свете мошти се у Петковици налазе од пре две године.
Манастир је активан, женски и о њему веома лепо брину три монахиње.