До манастира се долази из правца Беочина до места Раковац.Из центра Раковца право путем до манастира .
По предању подигао га је Велики коморник Деспота Јована Бранковића-Рака Милошевић по коме је манастир
и добио име. За годину се узима 1498.На зиду манастирске припрате сачуван је запис из 1533 год.
На сребрном манастирском печату је 1678 год. Било је више обнова манастира. Ко је обновио манастир остаје тајна.
Манастир су чинили: Храм,Конаци,Капела и Испосница. У II светском рату манастир је тешко страдао. Сама црква је
реконструисана 1958/59 год и изграђен је нов мали звоник испред улаза у цркву. Тек 2003/2004 год. граде се нови
манастирски конаци који окружују цркву и цео комплекс са свих страна. У своје време манастир је био културно
средиште и преписивачки центар. Ту је преписан Душанов Законик а 1714 год. је завршен чувени раковачки рукописни
Србљак написан од стране монаха Максима. У Србљаку су сабране све похвалне песме Србима Владарима-Светитељима.
Из манастира Раковац( 18/ 19 век) потичу чувени:Вичентије Јовановић, Павле Ненадовић,Данило Јакшић,Мојсије Путник,
Јосиф Шакабента и др. На бакрорезу из 1743 види се како је манастир изгледао.Од фресака је остало веома мало
и оне се у деловима могу видети у калоти и тамбури кубета као и на два стуба. Црква је грађена од обрађеног
и ломљеног камена. Данашњи иконостас је мали и иконе су из 18 века. Радови на манастирским
конацима су у току.Манастир је активан. Мешовит је и о њему брину монаси и монахиње.