у селу Шишатовац. Подигли су га монаси манастира Жиче 1520 год на темељима старе цркве, а који су ту
пребегли из Србије од Турака, под вођством игумана Теофила, монаха Илариона и Висариона.
Турци су касније и ту цркву срушили да би се 1758 год. сазидала нова данашња црква. Градња данашње цркве
трајала је 20 год. Оно што привлачи пажњу је њена величина која прелази у монументалност. Преовлађује барок
а њених 9 прозора је у готском стилу. Зидана је од камена и опеке. Звоник је посвећен Светом Ђорђу а
подигао га је 1742 год. пуковник Вук Исаковић( главни јунак "Сеоба" М.Црњанског). Црква је осликана од
стране Григорија Давидовића Обшића. Осликао је и иконостас који је био зидан. Данас се о њему мало зна.
Сачуване су само царске двери. Током 18 и 19 века манастир је имао свој историски и културни процват.
Посетили су га: пећки патријарх Паксије, патријарх Максим, Арсеније ИИИ Чарнојевић, епископ темишварски Никола
и бачки Софроније, митрополит Вичентије Јовановић, Арсеније ИВ, Лукијан Мушицки,Вук Карађић, П.Шафарик,
Ф.Миклошић, Јаков Герчић, Петар Кепен и други. Ту су од 1543 год. када је и умро биле мошти
Светог деспота Стефана Штиљановића које су током 1942 год, да не би дошло до скрнављења пренете у
СПЦ у Београду.У току ИИ светског рата црква и конаци су скоро уништени. Гађани су артиљеријом.
Данас је црква обновљена у грађевинском смислу као и конак. Предстоји јој унутрашње уређење.
У манастирској порти је леп парк.Изнад је манастирско гробље са старом капелом.
Манастир је званично мушки. О њему брину један монах и једна монахиња.
