Из центра Доње Шаторње скрене се лево као за Манастир Никоље и настави путем за Страгаре.Не улази се у Страгаре већ се продужи
и на крају постоји пут само лево и десно и путоказ. Пође се десно и наиђе на нови путоказ који показује право.До манастира има
око 8 километара пристојног пута и на свакој раскрсници је ознака. Манастирска црква је изграђена у 14 веку у доба кнеза Лазара
када је он освојио Рудник од жупана Николе Алтомановића и успоставио западне границе своје државе.Ктитор манастира је непознати
тадашњи властелин.Према турским пописима манастир се помиње 1476,1516 и 1525 год. Боља времена за манастир долазе обновом
Пећке патријаршије 1557 год. када је манастир и обновљен. Црква је президана,дозидана припрата а изнад наоса подигнут таван који је
касније у време Првог српског устанка Карађорђе крио барут и ту су се окупљали српски устаници.У 18 веку у манастирским конацима
радила је једна од најстаријих школа у Србији.У овом манастиру после повратка у Србију Карађорђе се јавно покајао за оцеубиство
и од игумана Григорија добио опроштај греха. између два устанка у Благовештењу је одржан сабор српских главара међу
којима је био и Милош Обреновић.Одатле је руском цару Александру Првом послато писмо са молбом за помоћ.Средином 19 века
манастир је добио садашњи изглед.Обилазећи Србију крајем 19 века манастир је посетио и чувени историчар Феликс Канц.За време другог
светског рата порушени су конаци који су обновљени 1960 год.Јужно од манастира у његовом подножју на извору Светињи подигнута
је деведесетих година капела посвећена Светој Петки. Вода са извора се користи за излечење многих болести.Манастирски комплекс се
састоји од цркве са звоником,трпезарије,три конака и помоћних зграда елипсасто опасаних високим каменим зидом. Једини улаз је на
јужној страни.У цркви се налазе три слоја живописа. За први се још не зна када је настао.Други је насликан крајем 14 века а трећи почетком
17 века.Тек 1981 год откривени су велики делови најстаријих зидних слика од којих се издваја композиција страшног суда са представом Христа,
Богородице,светог Јована Крститеља и два бела анђела.Иконостас у цркви има посебну вредност.Издваја се монументални дуборезни
крст са осликаним распећем из 17 века.Радио га је иконописац Андрија Рајчевић и то за далеко већу цркву па је приликом постављања
морао да се скрати са доње стране.У манастиру се налази и чудотворна икона пресвете Богородице и гроб архимандрита Василија на коме
се исцељују умоболни.Манастир има и златан крст поклон кнеза Милоша у спомен на Светоандрејску скупштину 1858 год. и неколико вредних
рукописа јер је ту некада била преписивачка радионица са библиотеком.Манастирска слава је Преображење Господње(19 август).
Манастир је активан и о њему брину монахиње.
