Црква из 15. века са новосаграђеним конаком налази се на обронцима планине Венчац у клисури реке Каменице на десетом километру
од Аранђеловца путем од села Бања ка Шаторњи и Руднику. Према ктриторском натпису који је узидан изнад јужних врата цркве види се
да је манастир подигао деспот Ђурађ Бранковић 1444. године. Из овог натписа се види да је брезовачки манастир од средине 15. века,
када је подигнут, па све до краја XВИ века, 155 година био жив и појао, а да је затим разорен и скоро два века био пуст и угашен.
За време своје активности сматрао се изузетно значајном тачком на главном путном правцу који је водио из Београда, преко Манастира Павловца
за Рудник, Островицу, Жичу и Косово. Неко време у манастиру је било седиште тадашње митрополије веначко-рудничке где је је столовао
митрополит Серафим око 1627. године. Храм се обнавља 1836. После ове оправке црква добија коначан изглед који је задржала до данас.
Правоугаоног је облика, засведена. Састоји се од олтарског простора, наоса и припрате. Зидана је од ломљеног камена, опеке и
кречног малтера са малтерисаним и бело окреченим фасадама. Спољни зидови су скромно обрађени без декорација. Узани лучни прозори,
слепе нише и једноставни кровни венац једини су елементи који оживљавају мирне површине фасада. Кров је двосливан и благог нагиба и малих
стреха а покривен старом ћерамидом, а после препокривања 2003. године кров је покривен црепом. Главни улаз је са јужне стране,
јер због стрмог брежуљка са западне стране је онемогућен улаз.Грађевина је невешто президана приликом обнова 1795. и 1836. године
тако да се не могу сагледати њени првобитни облици и тек детаљна архитектонско — археолошка истраживања могу да дају одговор
какав је био њен облик и шта је очувано од средњовековне цркве. У унутрашњости нема трагова живописа, зидови су били окречени у бело.
Блаженопочивши епископ шумадијски др Сава Вуковић је 2001. године освештао темеље новог конака и звоника у намери да поново
успостави брезовачки манастир. Конак је завршен 2003. године