Смештен је у клисури истоимене речице у подножју планине Црни врх, у близини села Јошанички Прњавор, око 10 км од Јагодине.Током свог
постојања више пута је рушен и изнова обнављан. Његова историја може се пратити тек од 18 века. Османлије су га спалили крајем 18 века.
Великим напорима јеромонаха Аксентија Теодоровића, свештеника Јована Поповића и кнезова Добросава и Бошка манастир је обновљен
1786. године. Како се манастир налазио у близини Цариградског друма У време Аустријско-турског рата, у Србији Кочине крајине,
почетком 1788. капетан Коча Анђелковић, као један од вођа устанка, свој главни штаб је сместио у Јошаницу. На пролеће 1788.
у јошаничкој клисури дошло је до окршаја између турске војске и устаника. Када се Коча повукао у дубину црновршког подгора,
Турци су упали у манастир и запалили га. У противнападу Коча је успео да поврати манастир, али се касније истог лета, склонио из Србије,
па су Турци Јошаницу још једном похарали и запалили. По завршетку рата, након Свиштовског мира 1791. године, почела је његова обнова.
Манастир је поново страдао током Првог српског устанка. Током Другог српског устанка у Јошаници су се састали (1815) кнез Милош
и Митрополит београдски Мелентије са великим везиром Марашли Али-пашом ради договора о миру. Због удела у ослободилачим ратовима,
кнез Милош је овом манастиру 1832. године поклонио три звона.Године 1851. манастир је обновљен и дограђена је припрата, а 1885,
обновљени су манастирски конаци. У српско-турском рату 1876/77. године, у конацима је била болница.
Манастирска црква је грађена у моравском стилу. Основа је једнобродна и издужена са главним кубетом.
Мало кубе налази се изнад пронаоса. Засведена је полуобличасим сводом. Због дотрајалости припрата је срушена 1946. године.
У комплексу манастира посебно место припада породичној гробници кнеза Милоја Теодоровића, војводе левачког, који је предводио
устанике јагодинског и беличког краја у оба српска устанка 1804—1815. Такође, у манастиру постоји и споменик српским ратницима
из ратова 1912—1918, на коме су уклесани стихови Војислава Илића Млађег.Фреске и многи архитектонски детаљи откривени су и заштићени.