Манастир је подигнут у 13. веку а обновљен је 1871. године, од стране епископа жичког. Најновија његова обнова, започета је 1996. године,
Скромни историјски извори, као и народно предање, постојање манастира у Прерадовцу везују за суседни манастир Каленић.
Верује се да је црквица подигнута међу каленићким виноградима, да би монаси који су учествовали у радовима имали могућност учествовања
у богослужењима. Остао је помен да су Турци 1788. године запалили манастирске зграде у селу Прерадовцу, односно да је црква
запаљена током Хаџи Проданове буне 1814. године. Црква Светог Симона монаха у Прерадовцу била је парохијска за житеље околних села.
Монаси који ту служе везани су за манастир Каленић. Након Другог светског рата, са осталим пољопривредним поседима манатира Каленића,
одузете су и парцеле (виногради) у околини некадашње прерадовачке цркве. Иницијатива за обнову, односно оживљавање прерадовачке
цркве покренута је 1988. године, да би права обнова започела 1995. године. Женски манастир Светог Симона монаха основао је 2003.
године Епископ шумадијски Јован. Прерадовачкој цркви су враћени и земљишни поседи на којима је подигнут манастирски виноград.
Конак је подигнут 2004. године, а постоји и звоник. Храм је зидан ломљеним каменом у доњем делу, а опеком у горњим зонама.
Кров је двосливан, црква је омалтерисана и обојена у бело. Јасно издвојене две фазе зидања као да представљају две различите замисли
изградње цркве. Мада је у основи тролист, горњи део од опеке представља невешт покушај да се основа засведе као једнобродни објекат,
без куполе.Савремени зидни живопис рад је иконографа Слободана Јанићијевића из Јагодине. На иконостасу се налазе репариране иконе из 19 века.
У цркви су постављене иконе Симона монаха и Симеона Мироточивог, рад академског сликара Милована Арсића, родом из Опарића.