Манастир се налази на падинама Рудника, 25 км западно од Крагујевца. Подигли су га крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори
(свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.
Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године.
Манастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом
који је дозидан у 19. веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.
Живопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године и веома је оштећен, али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског
програма. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву
(њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић
док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, војвода Никола Зојић са супругом или као кнез Лазар и кнегиња Милица.
У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање
светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима.
Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у
олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.