Не улази се у Страгаре већ се продужи и на крају постоји пут само лево и десно и путоказ.Пође се десно и наиђе
на нови путоказ који показује лево. До манастира има око 4 километара мало лошијег пута.Манастир је веома стар и потиче из 14 века.
Први писани помен је тапија на манстирску земљу из 1530 год. Манастир је много пута спаљиван и пљачкан од свих који су водили
ратове на овој територији. Приликом једног од спаљивања 1788 године сви монаси су прешли у фрушкогорски манастир Хопово и Ремету.
Изнад јужног дела портала налази се натпис на старословенском који то потврђује. Ту пише и да га је обновио
"самодержац сербски Михајло Добросавлчјевић"На храму су веома уски прозори тако да има веома мало светлости унутра.
Зидан је од ломљеног камена.Манастирски конак има леп трем са уметнички обрађеним стубовима и има посебну историјску
и грађевинску вредност. Иконостас и престоне иконе рађене су у 19 веку.У манастиру су боравили Хађи Рувим и Хађи Ђера а 1805 год.
у манастиру је заседао Правитељствујушћи Совјет Сербски на челу са протом Матијом Ненадовићем. Приликом обиласка манастира
Историчар Феликс Канц је пронашао остатке јаког средњевековног утврђења Сребреница која је једно време била седиште тадашњих
српских владара.Сачуване су фреске: Велики празници,свети Пророци,свети Ратници и др. Године 1815 Турци су одрубии главу чувеном јунаку
са Боја на Љубићу Танаску Рајићу. Монаси манастира Вољавча су кришом сахранили главу јунака поред самог зида манастирске цркве.
Изнад тог места данас се налази спомен плоча. Манастир је активан и о њему брину монахиње.
