Налази се на четири километара југозападно од Неготина, на падини Братујевачке косе, а поред самог старог пута Неготин-Зајечар.
О пореклу имена манастира постоје две верзије. Једни мисле, да је манастир добио име по буковој шуми око манастира, други кажу
да му име потиче од водене птице „букавац“, којих је овде било врло много у времену док још није био исушен рит. Нагађа се чак и то,
да би му име могло постати од Буковског манастира код Битоља, чији су избегли монаси под најездом Турака дошли у ове крајеве
и из носталгије према свом матичном манастиру, назвали и овај Буково.О ктитору манастира нема података али се верује да ја манастир
задужбина краља Милутина са краја 13.века. До ослобођења од Турака, 1833. године, Буково се у писменим изворима јавља само
неколико пута.У оквиру манастирске порте налази се извор. Манастирска црква представља једнобродну грађевину са основом у виду крста.
Дуга 18,80 м, широка 8,55 м и висока 6,90 м. Изграђена је од тесаног камена и без куполе, са хорским апсидама и нартексом
који је касније дозидан. Стилски се убраја у специјалну варијанту моравске школе. Током свог постојања није битније мењала свој изглед.
Од 1994. године, манастир Буково је по устроиству мушки манастир.