Црква Светог Николе у Крчмару, општина Мионица, у литератури се први пут помиње 1736. године. Убраја се у споменике културе од великог значаја.
Цркву у Крчмару народно предање везује за Краљевић Марка. Прво писано помињање се везује за манастир који је обновљен.
Као и многе цркве ваљевског краја за време Кочине крајине и она је горела 1788. године.
Данашња грађевина је добила свој изглед 1793. године, када је храму призидано кубе. ктитори ових обимних радова на
грађевини били су чланови породицу Грбовић, браћа Никола и Милован, познате војводе из Првог српског устанка.
Црква је скромна по својој величини, има основу правоугаоника са полукружном олтарском апсидом и куполом
која је ослоњена само на четири стуба. Припрата која је дозидана током 19. века је од опеке, док је главна грађевина
зидана каменом. У то време дрвени кров са шиндром као покривачем је замењен бибер црепом. У куполи је сачуван живопис који
је 1802. године насликао Петар Николајевић Молер. Ово сликарство је једно од ретких примера сачуваног живописа из предустаничке Србије.
Црква у Крчмару је утврђена за непокретно културно добро – споменик културе 1967. године.