Манастир Лепчинце је метох манастира Прохор Пчињски, као одвојено манастирско имање са црквом
и под његовом управом. Писаних података о времену подизања манастира нема, све што је садржала
манастирска архива изгорело је 1944. године када је бугарска војска запалила конак. Најранија година
која се помиње је 1846. у летопису манастира светог Прохора Пчињског, када је у
светом
Пантелејмону рукоположен ђакон.
Црква је једнобродна грађевина без кубета са плитком тространом
апсидом на источној страни. Покривена је кровом на две воде, а таваница је равна од дрвета. Црква је зидана
од камена из овог краја. Под је од камене плоче. Манастирски комплекс чине: манастирска црква, звоник,
конаци (монашки и гостињски), амбар-сувернирница, манастирска порта и ограда. У манастиру су од 1903.
године српске комите полагале заклетву Слобода или Смрт. Близу манастира била је граница са Турском
коју су ту илегално прелазиле чете српских комита.Манастир је познат као место где су се исцељивали
болесни од разних болести. Од 2000. године је проглашен за женски манастир.
|