Манастир се налази на обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, 30 км јужно од Врања. Према предању,
подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом,
који му је прорекао да ће постати цар. Манастир је разорен више пута, а највећу штету претрпео је 1371. године од
стране Турака, који су га готово сравнили са земљом. Обновио га је српски краљ Милутин, ангажујуци своје дворске
сликаре Михајла и Астрапу. После ослобођења Србије од Турака изграђена је велелепна манастирска црква, каква је данас.
Нова црква манастира Светог Прохора, са шест купола и звоником су саграђени 1898. године, а опасавали су је остаци
зидова старог храма. Стари део цркве манастира Светог Прохора Пчињског, односно њен северо-западни део има оријенталну
апсиду. Реликвије Светог Прохора се чувају у овом делу манастира, што му даје посебну културну и духовну вредност.
За манастир још од времена Светог Саве, везано је манастирско лечилисте, болница и школа.Манастир ради као културно-просветни
центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.
|