Манастир се налази у Врању и датира из прве половине 14. века.
Не постоје прецизни подаци ко је и када изградио ову цркву.
Према једним изворима, црква представља задужбину браће Балшића јер је приликом реконструкције храма у његовим
темељима пронађен запис на камену о браћи Балшић као ктиторима.Према другим изворима, манастир је подигао кнез Балдовин,
који је земљу на којој се манастир налази добио од краља Стефана Дечанског на коришћење 1334. године.У периоду између
1343. и 1345. године повељом краља Душана, а касније и цара, манастир Светог Николе постао је метох манастира Хиландара.
До освајања Врања од стране Турака 1402. године, у манастиру су обитавали монаси манастира Хиландар.Најстарији сачувани
писани извор је већ поменута повеља краља Душана. Јован Хаџи-Васиљевић пише о три надгробне плоче, које су нађене у цркви
1894. године и 1895. године пренете у Народни музеј у Београду. До данас сачувана је само једна, и то она на којој је исклесан дан
смрти кнеза Балдовина.Године 1402. манастир Светог Николе напушта монаштво, манастир остаје пуст и након турског разарања
остаје у рушевинама до краја 19. века. Обновљен је 1905. године на темељу старе задужбине,
за време краља Петра И. Из тог периода датира и иконостас. |