Манастир се налази се у централној Србији на обронцима планине Голије. У средњем веку налазио се северно од Раса, такође у средишњем
делу српске државе. У близини манастира пролазио је тада важан пут за Ариље, чији је један крак био усмерен ка Студеници. Манастир је био
подигнут изнад реке Брвенице, недалеко од налазишта камена за градњу, на месту богатом изворским водама, окруженом шумама
и пашњацима који су вероватно били манастирски посед.У манастирском комплексу налазе се две цркве: већа црква је посвећена Пресветој
Богородици, а мања Светом Николи. Већа црква била је гробно место ктиторке манастира, свете краљице Јелене Немањић, жене краља Уроша.
Урошево учешће у изградњи потврђује и двојна гробница припремљена за осниваче цркве и ктиторска композиција насликана изнад ње.
На њој је краљица Јелена представљена као главни ктитор. На стени изнад улаза у манастир налази се мала црква посвећена Светом Николи.
Време грађења ове цркве није утврђено. По архитектонским одликама претпоставља се да је подигнута у другој половини 13. века. Могуће
да су у овој цркви вршена богослужења за време зидања велике цркве. По довршењу манастира она је степеништем била повезана
са конаком и можда је служила као дворска капела.Градац је основан као мушки манастир. Краљица га је богато опремила и препустила монасима.
У 14. веку у манастиру је живео велики број монаха, о чему сведоче бројне надгробне плоче из овог периода. Крајем 16. века игуман
Стефан и јеромонах Пајсије из Ђурђевих ступова извршили су велику обнову Богородичине цркве. Цркву су затекли без крова и покрили су је оловом.
Почетком 19. века основано је данашње село Градац. Један део цркве обновљен је ради богослужења. Али, и даље је црква била без сводова,
куполе, намештаја, засута земљом у висини од два метра. Године 1910. над њом је постављен заштитни кров са црепом, ослоњен
на дрвене стубове. У наредном периоду постојала је тежња да се црква обнови, али све до средине 20. века она није била остварена.
Године 1982. почела је изградња конака на старим темељима, у којем сада живи градачко сестринство.