Манастир се налази неколико километара од Груже, у подножју Гледићких планина. Настанак манастира се везује за деспота
Стефана Лазаревића крајем 14. и почетком 15. века. Почетком 19. века Каменац је у ратовима са Турцима доста страдао,
тако да је у том веку на манастиру доста зидано и рађено. То су били мањи захтеви на цркви и конацима. Тако 1830. године
црква је покривена металним лимом, 1860. израђена су северна врата цркве а 1870. црква је живописана и постављен је иконостас,
рад Димитрија Посниковића. У 20. веку, нарочито последњих година века, настављен је интензиван рад на уређењу манастирског
комплекса. Од најранијих времена то је био мушки манастир а од 1966. године је женски манастир. Црква је сажетог облика
триконхоса са витком куполом изнад централног простора наоса. Засведена је полуобличастим сводом. Зидана је од
ломљеног камена а под је од мермерних камених плоча квадратног и правоугаоног облика. Од пластичне декорације на фасадама
истиче се кровни венац богато профилисан и моравског карактера. На западу је накнадно дозидана квадратна припрата засведена
слепом куполом. На зидовима у унутрашњости цркве и нартекса налази се живопис из 1870. године. Распоред фресака је уобичајен
за црквено сликарство овог периода.Одмах поред цркве налази се једна од најстаријих школа у ослобођеној Србији, коју је 1818.
године оснавао др Николај Николајевић Гружанин, а која и данас ради.