Манастир је саграђен у доба Немањића, а његовом освећењу је, према народном предању, присуствовао
и Свети Сава. Након освећења и свршене литургије, Свети Сава се са народом спустио до извора на Дичини и освештао један од њих.
Тај извор назван је извором Светог Саве, односно „Светиња”, а место око извора названо је Савинац. Манастир Савинац је, као и
сви манастири у том периоду, изграђен подаље од путева, на шумом прекривеној Главици. Црква Светог Саве сазидана је 1820.
године као прва задужбина кнеза Милоша Обреновића.Иконостас потиче из времена грађења цркве и има посебну вредност. Рађен је
у дуборезу, и обојен златом и сребром. Престоне иконе, које је радио молер Јања, цркви је даровао 1822. године кнез Милош.
Црква је одмах након освећења постала парохијски манастир, а тај статус имала је до 1839. када је одлуком Синода Српске
православне цркве преведен у мирску цркву.Садашња црква има двоја врата. У припрату, односно у наос, улази се кроз врата на
западном зиду, а на јужном зиду наоса налазе се врата знатно мањих димензија. Светлост пролази кроз седам прозора.
Унутрашња архитектура цркве, за разлику од спољне, одликује се нешто занимљивијим елементима. Конструкција грађевине решена
је на тај начин што четири пиластра са капителима носе четири лука на које се наслања купола са осмостраном тамбуром и
купастим завршетком. На свакој страни тамбуре налази се по један узан прозор. Апсида је споља седмострана, а унутра
полукружна. Пиластри са луковима подупиру полукружни свод над простором предњег дела наоса. И наос и припрата
засвођени су полукружним сводом.Једноставна и некако строга у изгледу, архитектура цркве не обилује декоративним
елементима, али се истичу лепо обрађени камени оквири прозира и девратници на јужним вратима. Читава црква је у ствари крипта у којој се
налазе мошти чланова угледних српских породица 19. века, Вукомановића и Обреновића. За манастир је проглашена 2009. године.