Сретењу Исуса Христа. По предању настао је тако што је са врха Овчара бачена круна и тамо где је пала
ту се градила црква. По томе се и брдо изнад манастира назива Короњско брдо. Први писани
документ о манастиру датира из 1571 год. За време велике сеобе Срба под Арсенијем
Чарнојевичем манастир је опустошен и дуго је био напуштен. Прву обнову манастира урадио је
монах Никифор 1818 год.где је и сахрањен 1853 год. као велики обновитељ и ктитор манастира.
Иконе у цркви су релативно очуване. Јединствен је и зидани иконостас који се не може наћи ни у једној
цркви у околини а и у другим веома ретко. У новије време дограђена је капела и нови конак.
Манастирска црква је подигнута као једнобродна грађевина, са дубоком, споља петостраном
олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе,
над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом.
Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса,
олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са
бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај 16. века.Манастир је женски са 17 сестара и активан је.
