Манастирска црква подигнута је 1428. године. Ктирор је био Радич Поступовић, високи челник и син гружанског војводе Милутина у знак
захвалности сто се жив вратио из Косовског боја. Одрасстао је и васпитаван је на двору цара Лазара Хребељановића и до
краја живота остао је у пријатељству са његовим сином, кнезом Стефаном Лазаревићем. Мелентије Павловић, иначе први митрополит у обновљеној
Србији, после литургије на Цвети 1815. причестио је кнеза и устанике, који су после причешћа, у зору, отишли кроз планину у Таково и подигли
Други српски устанак. Мелентије их је, под барјаком "крстешем", заклео на оданост народу и Србији. Игуман Мелентије одиграо је важну
улогу и у чувеном боју на Љубићу, када је после погибије вође Танаска Рајића, организовао напад на Турке који су се дали у бекство.
Враћевшница је дуго била, не само важан политички, већ и културни центар читавог краја.Ту је основана једна од првих школа тада.
Манастир је имао бурну историју.Вожд Карађорђе често је долазио у Враћевшницу. Године 1812. сазвао је скупштину у манастиру у вези
Букурештанског мира. Скупу је присуствовао и изасланик руског цара Александра Првог, који је вожду и другим народним старешинама
поделио руске ордене. У пролеће 1818. кнез Милош је у Враћевшници сазвао народну скупштину и на њој одредио Крагујевац за српску
престоницу. Крај цркве Светог Ђорђа налази се гроб Милошеве мајке, у народу познате као баба Вишња. Недалеко одатле, Милош је подигао
конак за душу своје мајке. Старе фреске пресликане су 1737 год. Иконостас је зидани из 1622 год и има 30 икона велике вредности.
У манастирској ризници чувају се значајни предмети, међу којима се истичу иконе, делови намештаја породице Обреновић, портет
кнеза Милоша, рад чувеног сликара Ђуре Јакшића, бакрописна плоча са представом манастира из XВИИИ века. Манастир је у својој
вековној историји више пута харан и паљен. Пуних 140 година у њему није било живота, док га 1579. године није обновио митрополит Диомидије.
Кнез Милош је 1860. манастиру вратио изглед из доба ктитора Радича Поступовића. Данас је манастир женски и о њему брину монахиње.
