Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева. Подигао ју је први краљ
Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава.
После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.
Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом том Спасу и постала је узор и
остала то кроз читав 13. век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место.
Манастир је уништен у походима а почетком 14. века, у доба краља Милутина, отпочела је обнова Жиче, а разни радови
на манастирском комплексу обављани су током читаве прве половине 14 века. Током периода османске владавине
манастир је у више наврата запустео, након чега је обнављан. Између Првог и Другог светског рата, манастир је доживео
велику обнову, а најопсежнији радови на његовој конзервацији, изведени су након земљотреса који је ту област погодио
1987. године. Тада је цркви Светог Спаса враћен аутентичан изглед са почетка 13 века.
Почетком 21. века, низом манифестација је прослављено 800 година манастира Жиче.