Манастир Бођани са црквом Ваведења Пресвете Богородице
На северу Бачке око десетак километара од старог Бача, када се пође се према Вајској, путем право и дође до Бођана и манастира са леве стране. Овај манастир са црквом посвећеној Ваведењу Пресвете
Богородице дугачак је 17 м. а широк 6 м. Зидови су дебљине 1 м. Фасада храма је без украса.
Ктитор манастира је био богати трговац Богдан уз дозволу угарског краља Матије Корвина.
Храм је изграђен 1478 год. а коначно завршен 1722г. Више пута је рушен и обнављан. Цркву је осликао 1737г. Христифор Жефаревић. Бођанско сликарство представља новину у српском сликарству и назван је"прелазни период". Иконостас је у дуборезу са 39 икона и израдили су га Василије Романовић и Јова Васиљевић а рађен је између 1745-1748 год. Конак је завршен 1790 год. Након велике сеобе Срба, Бођани су једно време били седиште епископа. Почетком 18 века у манастиру је радила богословска школа. У оквиру конака налази се мала капела са извором на коме се по предању ктитор овог манастира Богдан који је имао болесне очи, умио и оздравио. Из захвалности на том месту је подигао овај манастир који је првобитно био брвнара. Комплекс манастира има велики и уређен парк.
Манастир је мушки и активан.

Тврђава Бач
Десетак км пре манастира Бођани налази се, у месту Бач, средњевековна тврђава. Први трагови потичу из доба Јустинијана 535 год. Неко време је био и Аварско утврђење. За време владавине Арпадовића
био је краљевски град и седиште бискупије.1241 год град су разорили Монголи. За време угарског краља Карла Роберта Анжујског на том истом месту подигнута је данашња тврђава 1338-1342 год.
Данас је то најстарија тврђава у Војводини подигнута на мањем острву насталом меандром реке Мостонге која је пресушила. Тврђава и мање насеље око ње тог доба, спада у
"водене градове". Била је опасана са свих страна водом а у тврђаву се улазило преко покретног
дрвеног моста. Након Мохачке битке 1529 год. град и тврђаву освајају Турци. Из тог периода потичу
записи у путописима Евлије Челебије. Бач постаје део сегединског санџака. За време Ракоцијеве буне
1703-1711 год. Тврђава бива спаљена и напуштена након чега више није обнављана.
Данас се у тврђави изводе археолошка ископавања.

Кликните на слике да отворите галерије



Мапа епархија