Manastir Gornjak sa crkvom
Vavedenja Presvete Bogorodice

Idući na jug u zaledjini klisure zatičemo manastir Gornjak, na najlepšem mestu klisure, u pećini ispod litice Jezevca i Vukana. Zadužbina je Kneza Lazara a podignut je izmedju 1379-1381. godine. Bio je spaljen u vreme II sv. rata kada su izgorele sve dragocenosti: Povelja kneza Lazara, barjak cara Dušana i mnoge knjige. Manastir poseduje sveske iz XIV, XVII i XVIII veka. Obnovljen je 1847 godine. Zanimljiva je predstava na južnom stubu, blizu porte, na kome je Isus predstavljen kao dobar pastir kome je oko vrata čovek a ne jagnje.
Iz vremena Stefana Lazarevića je pronadjen pečat od tuča sa natpisom Nikodim, mitropolit smederevski i braničevski,1667.
U sredini pečata je bio lik Svetog Nikole, što bi značilo da je manastir posvećen ovom svecu. Sama klisura je dobila ime po vetru gornjaku koji tu stalno duva.

Legenda o nastanku imena Homolje
Poput Stefana, Homolje je posećivao i knez Lazar. Sagradio je na samom prilazu kotlini manastir Gornjak koji je njegova zadužbina. A samo Homolje je bilo granični predeo izmedju Lazara i bana Tvrtka Kotromanića.
Legenda kaže, u nekoj od poseta ljudi, stočari, vlasi prilaziše knezu, uz pozdrav uomulje! uomulje! (čoveče, čoveče!) - vlaški izraz. I taj naziv polu vlaho-latinski ostade za Homolje (Ljudi, ili skup ljudi) do danas....Zadnji put Lazar posećuje Homolje pre kosovskog boja skupljajući ratnike za odbranu. Legenda opet kaže da su se Homoljci odazvali i opasani kožnim kaiševima u kožucima sa šubarama na glavama jašući na brzim i otpornim stiškim konjima odjahali put Kosova, gde se pokazaše kao odani i dobri ratnici...

Legenda - Tišina kod Mlave
Sv.Grigorije(čija se grobnica nalazi u potkopini manastira Mitropolije) dozivao je preko reke svoje bratstvo.Hteo je nesto vazno
da prozbori.Huk i žuborenje nabujale Mlave ne dade mu da se čuje sa druge strane već je odnosio njegov glas.
Ljutit Sv. Grigorije prokle Mlavu da ućuti. Reka se na tom mestu ućuta, utiša se kao da se postidela.
Od tada ovo mesto se zove Tišina, nalazi se na samoj obali reke podno manastira, uzvodno.

Legenda o Hladnoj vodi
Na kapiji Homolja živela je starica Marta sa svojim jarićima.Homolje je poznato po jakoj zimi i velikom snegu.Jarice je privlačila
kamenita strana Gornjaka gde su mogli da brste grančice šiblja.Baba Marta je krenula za njima sve dublje u sneg.
Dodje do mesta Čvarnica gde je uhvatio mraz i sneg i ne mogase dalje.Baba tu izdahnu.Tu je izbio jak izvor hladne vode
pa se i danas tako zove.Jarići su nastavili u klisuru pa su i oni uginuli od mraza, danas se to mesto zove 9 roga.
Kada u mesecu martu padaju okrugla zrnca snega kaze se padaju Babini jarići.

Istorijski spomenici
Kroz Homolje je od vajkada prolazilo mnogo naroda, takodje, vodio je nekada stari rimski put VIA MILITARIS kao najbrzi spoj
istok-zapad, sever-jug. Na kapiji Homolja, na ulazu u klisuru, pošavši od donje Mlave, nalazese ostaci srednjevekovne crkve
Mitropolije. Posedovala je rezidenciju i 400 kaludjera koji su se bavili pisanjem i prepisivanjem rukopisa, a bili su u sastavu
manastira Manasije pri čuvenoj Resavskoj školi.To je bilo u doba Stefana Visokog i Djurdja Brankovicć docnije.
U neposrednoj blizini mitropolije nalazi se isposnica Blagoveštenje, o isposnici u kamenu se kaže da je u njoj boravio prepodobni
Sv Grigorije. Kapela je posvećena Sv.Nikoli u kojoj je grob Sv. Grigorija. Nakon Maričke i Kosovske bitke, pocinju seobe,
srpski narodi iz južnih zemalja nisu se zadržavali u Homolju niti moravskoj Srbiji, pošto je bila izložena napadima Turaka,
išli su dalje do Dunava i St.Andreje u negdašnjoj Austrougarskoj pa sve do Česke i Poljske.

U samoj klisuri, iznad mlave uzdiže se ostatak ili početna gradnja tvrdjave.Legenda kaze da je Prokleta Jerina tu
u neposrenoj blizini isposnice sačekivala Turke sa branom da ih potopi, ali oni nisu došli sa jugozapadne strane obalama
Morave već Jerini s ledja, iz pravca sadasnjeg Bora i Majdanpeka....

Tekst i slike: Dragan Stamnica